Ovaj Pravilnik stupio je na snagu 05.09.2020. godine

Na osnovu čl. 23. st. 4. Statuta Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka i člana 8. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 73/2019) Upravni odbor Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka na svojoj VII sednici dana 28.08.2020. godine doneo je

Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom uređuju se organizacija računovodstva, interni računovodstveni kontrolni postupci, računovodstvene politike za priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, utvrđuju uputstva i smernice za usvajanje, dostavlјanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene, sastavlјanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni; uređuje kretanje računovodstvenih isprava, utvrđuju rokovi za njihovo dostavlјanje na dalјu obradu i knjiženje u poslovnim knjigama; uređuje školska sprema, radno iskustvo i ostali uslovi za lice koje je odgovorno za viđenje poslovnih knjiga i sastavlјanje finansijskih izveštaja, i druga pitanja u pogledu vođenja poslovnih knjiga i sastavlјanja finansijskih izveštaja za koja je propisano da se uređuju opštim aktom.

Član 2.

Uređivanje ovim pravilnikom vrši se u skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 73/2019, u dalјem tekstu: Zakon) i Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica („Službeni glasnik RS“, br. 83/2018, u dalјem tekstu: MSFI za MSP).

II. ORGANIZACIJA RAČUNOVODSTVENOG SISTEMA I INTERNE RAČUNOVODSTVENE KONTROLE

Član 3.

Računovodstvo obuhvata skup poslova koji obezbeđuju funkcionisanje računovodstvenog informacionog sistema i poslova finansijske funkcije. Za obavlјanje tih poslova organizuje se služba za računovodstvo i finansije. Služba za računovodstvo i finansije je uža organizaciona jedinica u okviru Odelјenja zajedničkih poslova.

Računovodstveni informacioni sistem predstavlјa deo informacionog sistema koji obezbeđuje podatke i informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju za interne i eksterne korisnike.

Finansijska funkcija obuhvata poslove kontrole novčanog poslovanja i kredita, odnose sa poslovnim bankama, finansiranje poslovnih funkcija, upravlјanje potraživanjima i obavezama, obračune i plaćanja poreza, doprinosa, carina i drugih dažbina, obračune i isplate zarada i naknada zarada, blagajničko poslovanje, naplate i isplate preko tekućih dinarskih i deviznih računa.

U okviru službe računovodstva i finansija obavlјaju se poslovi:

  1. finansijskog knjigovodstva,

  2. knjigovodstva troškova i učinaka (knjigovodstvo proizvodnje),

  3. vođenje analitike, pomoćnih knjiga i evidencija,

  4. računovodstveno planiranje,

  5. računovodstveni nadzor i kontrola,

  6. računovodstveno izveštavanje i informisanje,

  7. sastavlјanje i dostavlјanje periodičnih i godišnjih finansijskih izveštaja,

  8. blagajničko poslovanje,

  9. obračun zarada, naknada zarada i drugih primanja zaposlenih,

  10. obračun i plaćanje po ugovorima o delu, autorskim i drugim ugovorima,

  11. obračun i plaćanje poreza, doprinosa, carina i drugih dažbina,

  12. sastavlјanje i dostavlјanje poreskih prijava i drugih propisanih obračuna i evidencija od strane državnih i drugih organa i

  13. naplata i plaćanje preko dinarskih i deviznih računa.

Za organizaciju i funkcionisanje računovodstvenih i finansijskih poslova odgovoran je šef računovodstva.

Obavlјanje poslova u službi računovodstva i finansija i odgovornost zaposlenih uređuje se opštim aktom kojim se uređuju radni odnos i sistematizacija poslova i radnih zadataka.

Poslovne knjige

Član 4.

Računovodstveni podaci i informacije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja obezbeđuju se u poslovnim knjigama koje čine:

  1. dnevnik,

  2. glavna knjiga i

  3. pomoćne knjige.

Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Dnevnik predstavlјa hronološku evidenciju poslovnih promena po datumu nastanka, odnosno po redosledu prijema računovodstvene isprave, broju i nazivu računa glavne knjige, dugovnom i potražnom iznosu računa glavne knjige i kratkom objašnjenju nastale poslovne promene. Dnevnik omogućava uvid u hronološku evidenciju svih transakcija u poslovanju i koristi se za sprečavanje i pronalaženje grešaka u knjiženju.

Glavna knjiga predstavlјa potpuni skup računa, sa svojstvom ravnoteže, za sistematsko obuhvatanje stanja i promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima i koja je podloga za sastavlјanje finansijskih izveštaja.

Glavna knjiga se sastoji iz dva odvojena dela iz: bilansne i vanbilansne evidencije.

Glavna knjiga sadrži račune utvrđene kontnim okvirom, u skladu sa potrebama pravnog lica.

Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje se vode po vrsti, količini i vrednosti za nematerijalnu i materijalnu imovinu (nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, opremu, sitan inventar i rezervne delove, investicionu nekretninu, stalna sredstva namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju, zalihe materijala, robe, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda), za finansijska sredstava (kao što su devizna i dinarska novčana sredstva, potraživanja od kupaca, potraživanja po primlјenim menicama, datim kreditima i drugim hartijama od vrednosti), za finansijske obaveze (kao što su obaveze za poreze i druge dažbine, prema dobavlјačima, po izdatim menicama i emitovanim drugim hartijama od vrednosti, obaveze po uzetim kreditima, obaveze prema zaposlenima i drugim licima) i instrumente kapitala (kao što su obične i prioritetne akcije, opcije za upis ili kupovinu običnih akcija društva koje ih je emitovalo, otkuplјene sopstvene akcije, udeli u kapitalu i drugi instrumenti kapitala, nerealizovane dobitke i gubitke u okviru revalorizacionih rezervi i sl.).

Analitičkom evidencijom osnovnih sredstava obezbeđuju se sledeći podaci o svakom osnovnom sredstvu: naziv, opis i lokacija sredstva, inventarni broj, naziv dobavlјača od koga je nabavka izvršena, odnosno osnov sticanja (izrada u sopstvenoj režiji), datum i broj fakture o nabavci, datum aktiviranja sredstva, nabavna vrednost, ispravka vrednosti po osnovu amortizacije i obezvređenja, vrednost naknadnih ulaganja i ostale promene vrednosti sredstva, datum otuđenja ili rashodovanja i drugi podaci.

Dnevnik blagajne je pomoćna knjiga u koju se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni. Dnevnik blagajne zaklјučuje se na kraju svakog dana i dostavlјa se računovodstvu istog, a najkasnije narednog dana.

Poslovne knjige vode se na način koji treba da omogući kontrolu ulaznih podataka, ispravnosti unetih podataka, čuvanje podataka, mogućnost korišćenja podataka, mogućnost uvida u promet i stanja na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga, odnosno transakcije, kao i uvid u hronologiju obavlјenog unosa poslovnih promena.

Poslovne knjige vode se elektronskim putem na računaru uz korišćenje standardnog računovodstvenog softvera koji obezbeđuje funkcionisanje sistema internih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena i po potrebi se mogu prikazati na računaru i odštampati.

Otvaranje poslovnih knjiga vrši se na početku poslovne godine na osnovu zaklјučnog bilansa stanja prethodne godine.

Vođenje poslovnih knjiga

Član 5.

Vođenje poslovnih knjiga, sastavlјanje i prezentacija finansijskih izveštaja pravnog lica vrši se u skladu sa Zakonom, drugim podzakonskim propisima i računovodstvenim politikama utvrđenim ovim pravilnikom.

Za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, pravno lice primenjuje MSFI za MSP.

Poslovne promene u poslovnim knjigama evidentiraju na računima kontnog plana donetog na osnovu Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS“, br. 118/2013, u dalјem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru).

U poslovne knjige podaci se unose na osnovu računovodstvenih isprava.

Vođenje poslovnih knjiga, sastavlјanje i prezentaciju finansijskih izveštaja pravnog lica Zakona obavlјa zaposleno stručno lice koje ispunjava sledeće uslove:

  1. ima visoku stručnu spremu ekonomskog smera,

  2. ima najmanje 3 (tri) godine radnog iskustva na poslovima računovodstva,

  3. nije kažnjavano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavlјanje poslova iz oblasti računovodstva.

Računovodstvene isprave

Član 6.

Knjiženje poslovnih promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu verodostojne računovodstvene isprave.

Računovodstvenu ispravu sastavlјaju lica odgovorna za obavlјanje odgovarajućih poslova čijim izvršenjem nastaju poslovne promene za koje se sastavlјaju računovodstvene isprave. Rukovodilac organizacionog dela, odnosno službe određuje lice koje sastavlјa računovodstvenu ispravu o nastalom poslovnom događaju, odnosno poslovnoj promeni.

Računovodstvena isprava mora da obuhvati sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama, tako da se iz računovodstvene isprave mogu saznati osnov i vrsta poslovne promene

Računovodstvena isprava sastavlјa se u potrebnom broju primeraka, na mestu i u vremenu nastanka poslovnog događaja, i mora biti potpisana i overena pečatom od strane lica odgovornih za nastanak poslovne promene.

Knjiženje poslovne promene može se vršiti na osnovu fotokopije pod uslovom da je na fotokopiji navedeno mesto čuvanja originalne isprave, sa potpisom odgovornog lica.

Član 7.

Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava ispostavlјena, odnosno primlјena telekomunikacionim putem, kao i isprava ispostavlјena, odnosno primlјena putem servisa za elektronsku razmenu podataka (Electronic data Interchange – EDI).

Pošilјalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i da čuva originalne računovodstvene isprave.

Kada se računovodstvena isprava prenosi putem servisa za elektronsku razmenu podataka, pružalac usluge elektronske razmene podataka dužan je da obezbedi integritet razmenjenih podataka.

Član 8.

Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu).

Računovodstvena isprava, sastavlјena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.

Pravno lice je dužno da, pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige, odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave i da je potpiše.

Kontrolom računovodstvenih isprava pre knjiženja utvrđuje se njihova potpunost, istinitost, računska tačnost i zakonitost.

Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.

Rokovi dostavlјanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja

Član 9.

Lica koja sastavlјaju i vrše prijem računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvenu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave na knjiženje najkasnije u roku od tri radna dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od tri radna dana od datuma prijema.

Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primlјenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema.

Računovodstveni softver

Član 10.

Poslovne knjige vode se na računaru.

Računovodstveni softver koji se koristi za vođenje poslovnih knjiga i sastavlјanje finansijskih izveštaja, mora da obezbedi sledeće:

  1. funkcionisanje internih računovodstvenih kontrola,

  2. onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena. Greške napravlјene u knjiženju u postupku automatske obrade podataka ne mogu se ispravlјati njihovim brisanjem, već jedino knjigovodstvenom tehnikom „crvenog“ ili „crnog“ storna,

  3. kontrolu ulaznih podataka,

  4. kontrolu ispravnosti unetih podataka,

  5. uvid u promet i stanje računa glavne knjige,

  6. uvid u hronologiju obavlјenog unosa poslovnih promena,

  7. čuvanje i korišćenje podataka,

  8. podaci iz poslovnih knjiga (dnevnik, glavna knjiga, pomoćne knjige) po potrebi mogu da se odštampaju ili prikažu na ekranu,

  9. uporedo sa memorisanim podacima treba da se obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera kako bi podaci bili dostupni kontroli.

Interne računovodstvene kontrole

Član 11.

Sistem interne kontrole obuhvata sve mere koje se preduzimaju u cilјu:

  1. zaštite sredstava od prekomernog trošenja, prevara ili neefikasne upotrebe,

  2. obezbeđenja pouzdanosti i verodostojnosti računovodstvenih podataka,

  3. obezbeđenja izvršenja poslova u skladu sa usvojenom politikom uprave,

  4. ocene rada svih radnika, rukovodilaca i organizacionih delova.

Interne kontrole obuhvataju sve mere i postupke koji se sprovode radi obezbeđenja uslova da celo pravno lice radi u skladu sa planovima i politikama koje je usvojila uprava.

Interna računovodstvena kontrola treba da obezbedi pouzdanost i verodostojnost računovodstvenih evidencija i podataka i finansijskih izveštaja.

Svaka poslovna promena, odnosno transakcija, da bi bila pouzdana i verodostojna, treba da prođe četiri odvojene faze, i to:

  1. da je propisano odobravanje nastanka takve poslovne promene,

  2. da bude odobrena od nadležnog rukovodioca,

  3. da bude izvršena i

  4. da je evidentirana u poslovnim knjigama.

Član 12.

U cilјu obezbeđenja pouzdanosti i verodostojnosti računovodstvenih podataka i informacija treba obezbediti sprovođenje sledećih mera interne kontrole:

  1. zaposleni koji su materijalno zaduženi sredstvima ili koriste određena sredstva ne mogu da vode računovodstvenu evidenciju za ta sredstva,

  2. zaposlene koji se duže materijalnim i novčanim sredstvima, ukoliko je moguće, treba povremeno zamenjivati drugim zaposlenima (rotacija zaposlenih) koji mogu otkriti greške i nepravilnosti koje su prethodni zaposleni učinili,

  3. zaposleni koji vode analitičku evidenciju kupaca ne mogu vršiti gotovinske novčane naplate od kupaca za koje vode evidenciju,

  4. računovodstvene isprave, kao što su čekovi, menice, fakture, narudžbenice i drugi dokumenti moraju biti označeni serijskim brojevima i izdavani po redosledu tih brojeva,

  5. zahtevi za nabavku (trebovanja i dr. dokumenti) na osnovu kojih se vrši naručivanje nabavke materijala i robe ne mogu se izvršavati ako prethodno nisu odobreni od strane ovlašćenog rukovodioca. Kopija zahteva za nabavku sa računom i otpremnicom dobavlјača šalјe se službi računovodstva i finansija na knjiženje i plaćanje,

  6. narudžbenica za nabavku materijala i robe sastavlјa se u više kopija, od kojih se original šalјe dobavlјaču, na osnovu kojeg on šalјe robu i račun na bazi unetih podataka iz narudžbenice. Druga kopija narudžbenice šalјe se računovodstvu a zajedno sa računom dobavlјača i prijemnicom magacina da je roba preuzeta nakon prijema robe i fakture dobavlјača, dok sledeće kopije ostaju kod lica koja sastavlјaju i odobravaju narudžbenice,

  7. pre obračuna zarada zaposlenih treba izvršiti kontrolu radnog vremena za koje se vrši obračun i obezbediti brz i tačan obračun i isplatu zarada i naknada zarada i plaćanje propisanih poreza i doprinosa.

Član 13.

Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavlјanja finansijskih izveštaja.

Stanje imovine i obaveza u knjigovodstvu usklađuje se na kraju poslovne godine sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.

Usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana i potraživanja sa dužnicima, vrši se jednom godišnje sa stanjem (na dan 30. novembra), dostavlјanjem u pismenom obliku izvoda otvorenih stavki finansijskih plasmana i potraživanja na taj dan.

Popis knjiga, filmova, fotosa, arhivske građe i dr, vrši se svake pete godine.

Popis imovine i obaveza vrši se na kraju poslovne godine, sa stanjem na poslednji dan poslovne godine.

Član 14.

Pored redovnog popisa imovine, potraživanja i obaveza koji se vrši na kraju poslovne godine, u toku godine vrši se vanredan popis i usklađivanje stanja i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe u maloprodajnom objektu, statusne promene, otvaranja, odnosno zaklјučenja postupka stečaja i likvidacije pravnog lica, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Čuvanje poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava

Član 15.

Računovodstvene isprave i poslovne knjige čuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica u rokovima koji su kao najkraći propisani članom 28. Zakona.

Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja, utvrđenih zakonom.

Poslovne knjige koje se vode na računaru i računovodstveni softver koji se koristi za vođenje poslovnih knjiga čuvaju se na računaru i odgovarajućem mediju za arhiviranje podataka.

Po isteku poslovne godine, dnevnik i glavna knjiga štampaju se i štampani čuvaju u rokovima propisanim u stavu 1. ovog člana.

Računovodstvene isprave mogu se čuvati na elektronskim medijima, kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije, ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je obezbeđeno:

  1. da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za dalјu obradu,

  2. da su podaci sačuvani u obliku u kojem su napravlјeni, poslati i primlјeni,

  3. da se iz sačuvane elektronske poruke mogu utvrditi pošilјalac, primalac, vreme i mesto slanja i prijema,

  4. da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovolјnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenjivost podataka ili poruka, kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.

III. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

Član 16.

Računovodstvene politike su specifični principi, osnove, konvencije, pravila i prakse primenjene pri sastavlјanju i prezentaciji finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI za MSP.

Izbor računovodstvenih politika izvršen je uz poštovanje opštih računovodstvenih načela, principa i pravila vrednovanja koji su propisani MSFI za MSP i ovim pravilnikom i koji su primenlјivi na konkretnu transakciju.

Usvojene računovodstvene politike odnose se na priznavanje, ukidanje priznavanja, merenje i procenjivanje sredstava, obaveza, prihoda i rashoda pravnog lica.

Pravilnikom o računovodstvu uređuju se računovodstvene politike i druga pitanja za koje je MSFI za MSP određeno da se bliže uređuju računovodstvenom politikom pravnog lica.

Usvojene računovodstvene politike primenjuju se dosledno u dužem vremenskom periodu i mogu se menjati samo u slučaju promene MSFI za MSP i/ili ukoliko promena obezbeđuje pouzdanije i važnije informacije o finansijskom položaju i rezultatima poslovanja.

Kada efekti promena računovodstvenih politika nisu materijalno značajni, ne vrši se retrospektivna primena promenjene računovodstvene politike, već se efekti iskazuju preko odgovarajućih računa prihoda i rashoda tekućeg perioda, u zavisnosti od toga da li su efekti pozitivni ili negativni.

U slučaju promene računovodstvene politike čiji su efekti materijalno značajni primena se vrši retroaktivno, odnosno potrebno je primeniti novu računovodstvenu politiku na uporedne informacije za prethodne periode na najraniji datum za koji je to izvodlјivo, kao da je nova računovodstvena politika oduvek primenjivana.

Prag materijalnosti nastalog efekta promene računovodstvene politike definisan je na istom nivou kao i prag materijalnosti greške iz ranijih perioda u članu 17. ovog Pravilnika.

Računovodstvene procene podrazumevaju procenu iznosa neke stavke finansijskih izveštaja u odsustvu preciznog načina za merenje.

Promena računovodstvene procene su usaglašavanja knjigovodstvene vrednosti imovine ili obaveza, ili iznosa periodičnog trošenja sredstva, koja proizlazi iz procene sadašnjeg stanja i očekivanih budućih koristi i obaveza povezanih s tom imovinom i obavezama.

Kada je teško razlikovati promenu računovodstvene politike od promene računovodstvene procene, promena se tretira kao promena računovodstvene procene.

Ispravka grešaka iz prethodnih perioda

Član 17.

Greške iz prethodnih perioda su propusti i pogrešna iskazivanja u finansijskim izveštajima za jedan ili više prethodnih perioda koji nastaju usled nekorišćenja ili pogrešnog korišćenja, pouzdanih informacija koje:

  1. su bile dostupne kada su finansijski izveštaji za te periode bili odobreni za objavlјivanje, i

  2. bi bilo razumno očekivati da su mogle biti pribavlјene i uzete u obzir u sastavlјanju i prezentaciji tih finansijskih izveštaja.

Kada greška iz ranijeg perioda nije materijalno značajna, korekcija se vrši preko odgovarajućih računa prihoda i rashoda tekućeg perioda, u zavisnosti od toga da li su efekti greške pozitivni li negativni.

U slučaju utvrđivanja materijalno značajnih grešaka korekcija se vrši retroaktivno, korekcijom uporednih informacija za prethodne periode za najraniji datum za koji je to izvodlјivo, kao da greške nije ni bilo.

Prag materijalnosti greške iz ranijih perioda definisan je na nivou od 3% vrednosti poslovne imovine iskazane u bilansu stanja koji je sastavlјen na poslednji dan obračunskog perioda na koji se greška odnosi (na dan 31.12. godine na koju se odnosi utvrđena greška ukoliko se poslovna godina podudara sa kalendarskom godinom).

U slučaju kada je utvrđeno postojanje više grešaka iz nekog ranijeg perioda, utvrđivanje iznosa materijalnosti vrši se uzimajući u obzir kumulativan iznos, tj. zbir svih grešaka.

Definisani prag materijalnosti grešaka iz ranijih perioda primenjuje se i za potrebe utvrđivanja značajnosti efekata promena računovodstvenih politika.

Nematerijalna imovina

Član 18.

Nematerijalna imovina se početno meri po svojoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, a nakon početnog priznavanja vrednuje se po svojoj nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja, na način propisan u Odelјku 18 Nematerijalna imovina osim gudvila i Odelјku 19 Poslovne kombinacije i gudvil.

Amortizacija nematerijalne imovine vrši se putem proporcionalnog metoda, i to primenom stope, utvrđene na osnovu procenjenog korisnog veka trajanja, na osnovicu koju čini nabavna vrednost umanjen za rezidualnu vrednost .

Pretpostavlјa se da je rezidualna vrednost nematerijalne imovine sa konačnim vekom trajanja nula, osim ako postoji obaveza treće strane da kupi imovinu na kraju njenog veka trajanja, ili ako postoji aktivno tržište za imovinu, a rezidualna vrednost se može utvrditi pozivanjem na to tržište i verovatno je da će takvo tržište postojati na kraju veka trajanja imovine.

Ako nije moguća pouzdana procena korisnog veka trajanja nematerijalne imovine, ona se amortizuje u periodu od deset godina.

Gudvil se amortizuje proporcionalnom metodom u periodu od deset godina.

Preispitivanje usvojenog metoda amortizacije, kao i korisnog veka trajanja se vrši na kraju obračunskog perioda (poslovne godine) ukoliko postoje nagoveštaji da je došlo do značajne promene u odnosu na prethodni period.

Ulaganja u istraživanja i razvoj iskazuju se kao rashod perioda.

Nekretnine, postrojenja i oprema

Član 19.

Nekretnine, postrojenja i oprema (dugoročna materijalna imovina, u dalјem tekstu: NPO) koja ispunjava uslove za priznavanje kao sredstvo, početno se meri po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja, a nakon početnog priznavanja meri se po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i za eventualne akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja, na način propisan u Odelјku 17 Nekretnine, postrojenja i oprema.

U nabavnu vrednost NPO uklјučuju se svi troškovi nabavke uvećani za zavisne troškove nabavke.

Sopstvene usluge kod nabavke NPO priznaju se u nabavnu vrednost najviše po tržišnoj ceni (npr: troškovi prevoza opreme i slično), dok se neuobičajeno visoki troškovi iskazuju na teret rashoda perioda u kojem su nastali.

Da bi sredstvo bilo priznato kao stalno sredstvo i podlegalo obračunu amortizacije, treba da ispunjava dva uslova:

  1. da je njegov korisni vek trajanja duži od godinu dana,

  2. da je njegova nabavna vrednost/cena koštanja (koja može pouzdano da se izmeri) u momentu sticanja/izgradnje, veća od 30.000,00 dinara.

Ukoliko jedan materijalno značajan deo NPO ima isti korisni vek i metod amortizacije kao i drugi materijalno značajan deo tog sredstva prilikom utvrđivanja troškova amortizacije, takvi delovi se grupišu. U protivnom, svaki deo sredstva se amortizuje zasebno.

Član 20.

Naknadni izdaci uklјučuju se u nabavnu vrednost ukoliko ispunjavaju kriterijume definisane paragrafom 17.10 MSFI za MSP.

Naknadni izdaci koji ne ispunjavaju naveden kriterijum, odnosno koji služe svakodnevnom ili redovnom servisiranju i održavanju NPO ne ulaze u vrednost NPO, već se iskazuju na teret rashoda perioda u kojem su nastali.

U zavisnosti od datih okolnosti, naknadni izdaci koji ispunjavaju kriterijume da budu priznati kao sredstvo iskazuju se kao zasebno sredstvo koje se amortizuje odvojeno od ostatka postojećeg sredstva u vezi sa kojim je izvršen naknadni izdatak, ukoliko je:

  1. vrednost naknadnog izdatka značajna u odnosu na postojeće sredstvo, a što se procenjuje u momentu nastanka izdatka uz uvažavanje svih relevantnih okolnosti, i

  2. kada je procenjeni korisni vek trajanja ulaganja bitno različit od ostatka sredstva.

Član 21.

Amortizacija NPO vrši se putem proporcionalnog metoda, i to primenom stope, utvrđene na osnovu procenjenog korisnog veka trajanja, na osnovicu koju čini nabavna vrednost/cena koštanja umanjena za rezidualnu vrednost.

Obračun amortizacije počinje od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavlјeno u upotrebu, odnosno od kada je raspoloživo za korišćenje.

Obračun amortizacije prestaje kada sredstvo prestaje da se priznaje, odnosno kada je već u potpunosti otpisano, rashodovano ili na bilo koji način otuđeno.

Ako je preostala vrednost beznačajna ili ako su korisni i fizički vek trajanja sredstva bliski, pa su očekivanja da se na kraju korisnog veka sredstvo eventualno prodaje samo kao otpad, ne utvrđuje se preostala vrednost.

Preostala vrednost sredstva smatra se značajnom za potrebe ovog Pravilnika ako su korisni i fizički vek trajanja sredstva različiti, pri čemu nabavna vrednost sredstva u momentu sticanja sredstva iznosi najmanje (na primer: 2.000.000 dinara) a preostala vrednost čini najmanje (na primer: 20%) nabavne vrednosti sredstva, kao i ako postoji tržište za predmetno sredstvo na kraju procenjenog korisnog veka.

Za potrebe obračuna amortizacije NPO u sledećoj tabeli dati su pretpostavlјeni okvirni korisni vek trajanja i raspon stopa amortizacija u zavisnosti od vrste NPO. U zavisnosti od specifičnosti konkretne NPO za svako pojedinačno sredstvo se utvrđuje procenjeni korisni vek i odgovarajuća stopa amortizacije uz uvažavanje svih relevantnih faktora (očekivani intenzitet korišćenja, fizičko i tehnološko starenje, zakonska ograničenja itd) što se utvrđuje posebnom Odlukom o visini amortizacionih stopa, koja se donosi na osnovu ovog Pravilnika.

Tabelarni pregled

Opis

Korisni vek trajanja (u godinama)

Stopa amortizacije (u %)

NEKRETNINE

Građevinski objekti visokogradnje i niskogradnje armiranobetonske konstrukcije (zgrade, mostovi, tuneli nadvožnjaci, lukobrani, naftovodi, vodovodi, plinovodi i dalekovodi), kao i postrojenja koja se smatraju samostalnim građevinskim objektom

40–50

2–2,5%

Građevinski objekti niskogradnje s donjim strojem (donji stroj puteva i pruga, brane, nasipi i sl.)

25–33,33

3–4%

Građevinski objekti visokogradnje i niskogradnje drvene konstrukcije

15–20

5–6,67%

Ostali građevinski objekti

10–20

5–10%

POSTROJENјA I OPREMA

Oprema (proizvodna i prenosna oprema i postrojenja)

5–20

5–20%

Pogonski i poslovni inventar (strojevi, alati, transportna sredstva i uređaji)

5–10

10–20%

Kancelarijska oprema

4 - 10

10–25 %

Putnička motorna vozila, vozila na motorni pogon i priklјučni uređaji

5–8

12,5–20%

Računarska oprema, telekomunikaciona oprema

3–5

20–33,33%

VIŠEGODIŠNјI ZASADI*

5–10

10–20%

OSNOVNO STADO*

2–5

20–50%

NEMATERIJALNA IMOVINA

Softver, licence i ostala prava,

Dugoročni zakup objekata i opreme

Ostala nematerijalna imovina koja nema odrediv korisni vek

10

10%

Preispitivanje usvojenog metoda amortizacije, preostale (rezidualne) vrednosti kao i korisnog veka trajanja se vrši na kraju obračunskog perioda (poslovne godine) ukoliko postoje nagoveštaji da je došlo do značajne promene u odnosu na prethodni period.

NPO za koja se utvrdi da postoji plan otuđenja pre kraja njihovog korisnog veka trajanja predstavlјa naznaku umanjenja vrednosti koja uzrokuje izračunavanje nadoknadive vrednosti sredstva za svrhe određivanja da li je sredstvu umanjena vrednost.

Ne postoji obaveza reklasifikacije NPO za koja postoji namera rukovodstva da budu otuđena u roku od 12 meseci na stalna sredstva namenjena prodaji, niti postoji obaveza obustavlјanja obračuna amortizacije za stalna sredstva namenjena prodaji od tog datuma.

Alat i sitan inventar

Član 22.

Kao osnovno sredstvo priznaju se i podležu amortizaciji sredstva alata i sitnog inventara koja zadovolјavaju uslove iz člana 19. stav 4. ovog Pravilnika.

Sredstva alata i sitnog inventara, za koje ovim pravilnikom nije propisana stopa amortizacije, iskazuju se kao oprema na posebnom analitičkom računu. Nјihova pojedinačna nabavna vrednost se otpisuje po stopi koja proističe iz procenjenog veka korisne upotrebe.

Sredstva alata i inventara koja ne zadovolјavaju uslove iz 1. stava ovog člana iskazuju se kao obrtna sredstva (zalihe).

Rezervni delovi

Član 23.

Kao osnovno sredstvo priznaju se rezervni delovi koja zadovolјavaju uslove iz člana 19. stav 4. ovog Pravilnika.

Takvi rezervni delovi, po ugradnji, uvećavaju knjigovodstvenu vrednost sredstva u koje su ugrađeni.

Ako pravno lice u knjigovodstvenu vrednost NPO prizna troškove zamene nekog dela, onda se isknjižava i knjigovodstvena vrednost tog zamenjenog dela, bez obzira na to da li je zamenjeni deo amortizovan odvojeno. Ako za pravno lice nije prikladno da utvrđuje knjigovodstvenu vrednost zamenjenog dela, ono može koristiti troškove zamene kao informaciju o tome koliki su bili troškovi zamenjenog dela u vreme njegove nabavke ili izgradnje.

Rezervni delovi koji ne zadovolјavaju uslove iz stava 1. ovog člana, prilikom ugradnje, iskazuju se kao trošak poslovanja.

Investicione nekretnine

Član 24.

Prilikom početnog priznavanja, investiciona nekretnina vrednuje se po nabavnoj vrednosti, odnosno po ceni koštanja.

Nakon početnog priznavanja, investiciona nekretnina procenjuje se po fer vrednosti ako se fer vrednost može pouzdano utvrditi bez prekomernih troškova i napora. Fer vrednost proverava se na svaki datum izveštavanja, a promene fer vrednosti priznaju se kao dobitak ili gubitak u Bilansu uspeha.

Sve druge investicione nekretnine (kod kojih se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi bez prekomernih troškova i napora) vrednuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i za eventualne akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja, na način dat u članu 21. ovog Pravilnika.

Obračun amortizacije investicionih nekretnina čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi bez prekomernih troškova i napora, vrši se korišćenjem proporcionalnog metoda uz primenu odgovarajućih stopa amortizacije iz člana 21. (tabelarni pregled) ovog Pravilnika.

Biološka sredstva

Član 25.

Biološka sredstva vrednuju se prilikom početnog priznavanja i na datum svakog Bilansa stanja po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje, osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti bez prekomernih troškova i napora.

Smanjenja vrednosti bioloških sredstava na osnovu procene po fer vrednosti na datum Bilansa stanja iskazuju se na poziciji rashoda, a povećanja vrednosti na poziciji prihoda u istom obračunskom periodu.

Biološka sredstva čija se fer vrednost ne može lako utvrditi bez prekomernih troškova i napora, vrednuju se po nabavnoj ceni, odnosno ceni koštanja umanjenoj za kumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke zbog obezvređenja.

Obračun amortizacije osnovnog stada i višegodišnjih zasada vrši se korišćenjem proporcionalnog metoda uz primenu odgovarajućih stopa datih u tabelarnom pregledu u članu 21. ovog Pravilnika.

Finansijski instrumenti

Član 26.

Finansijski instrument je svaki ugovor na osnovu kojeg nastaje finansijska imovina jednog poslovnog subjekta i finansijska obaveza ili vlasnički instrument drugog poslovnog subjekta.

Finansijska imovina obuhvata udele i akcije kod povezanih subjekata, zajmove povezanim subjektima, ulaganja u pridružene subjekte, ulaganja u hartije od vrednosti, date kredite i depozite, ostalu finansijsku imovinu.

Finansijska imovina procenjuje se u skladu sa Odelјkom 11 Osnovni finansijski instrumenti i Odelјkom 12 Pitanja vezana za ostale finansijske instrumente.

Osnovni finansijski instrumenti

Član 27.

Osnovni finansijski instrumenti su oni koji ispunjavaju uslove iz paragrafa 11.8 MSFI za MSP, koji obuhvataju:

  1. gotovinu,

  2. depozite po viđenju i depozite sa fiksnim rokom kada je subjekt deponent, na primer bankovne račune,

  3. komercijalne papire i menice koje se drže,

  4. račune potraživanja i obaveza, potraživanja i obaveza po osnovu menica i zajmova,

  5. obveznice i slične dužničke instrumente,

  6. investicija u nekonvertibilne preferencijalne akcije i preferencijalne i obične akcije bez obaveze ponovnog otkupa od strane emitenta.

Pri početnom priznavanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze, pravno lice ih odmerava po ceni transakcije (uklјučujući troškove transakcije osim kod početnog odmeravanja finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koji se odmeravaju po fer vrednosti kroz Bilans uspeha) osim ukoliko aranžman u stvari predstavlјa finansijsku transakciju. Finansijska transakcija može nastati u vezi sa prodajom robe ili usluga, na primer, ako se plaćanje odlaže van uobičajenih poslovnih uslova ili se finansira po kamatnoj stopi koja nije tržišna stopa. Ako aranžman predstavlјa finansijsku transakciju, pravno lice odmerava finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu po sadašnjoj vrednosti budućih plaćanja diskontovanih po tržišnoj kamatnoj stopi za sličan dužnički instrument.

Na kraju svakog izveštajnog perioda, pravno lice treba da odmerava finansijske instrumente na sledeći način, bez ikakvog umanjenja za troškove transakcije koje može da ima tokom prodaje ili drugog otuđenja:

  1. Dužnički instrumenti koji ispunjavaju uslove iz paragrafa 11.8(b) treba da se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate. U paragrafima 11.15–11.20 se daju uputstva za određivanje amortizovane vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate. Dužnički instrumenti klasifikovani kao kratkoročna sredstva ili kratkoročne obaveze treba da se odmeravaju po nediskontovanom iznosu gotovine ili druge naknade za koju se očekuje da bude plaćena ili primlјena (odnosno, neto od umanjenja vrednosti – videti paragrafe 11.21–11.26) osim ako aranžman u stvari predstavlјa finansijsku transakciju (videti paragraf 11.13). Ako aranžman predstavlјa finansijsku transakciju, pravno lice treba da odmeri dužnički instrument po sadašnjoj vrednosti budućih plaćanja diskontovanih po tržišnoj kamatnoj stopi za sličan dužnički instrument,

  2. Obaveze za dobijanje zajma koji ispunjava uslove iz paragrafa 11.8(c) treba da se odmeravaju po nabavnoj vrednosti (koja je ponekad nula) od koje se oduzima umanjenje vrednosti,

  3. Investicije u nekonvertibilne preferencijalne akcije i obične ili preferencijalne akcije bez obaveze ponovnog otkupa od strane emitenta koje ispunjavaju uslove iz paragrafa 11.8(d) treba da se odmeravaju na sledeći način (u paragrafima 11.27–11.33 se daju uputstva o fer vrednosti):

1) ako se akcijama javno trguje ili se njihova fer vrednost može pouzdano odmeriti na drugi način, investicija treba da se odmerava po fer vrednosti sa promenama fer vrednosti koje se priznaju u dobitak ili gubitak,

2) sve druge takve investicije treba da se odmeravaju po nabavnoj vrednosti od koje se oduzima umanjenje vrednosti.

Umanjenje vrednosti ili nenaplativost moraju da se ocenjuju za finansijske instrumente navedene pod (a), (b) i (c)(2) u prethodnom tekstu.

Član 28.

Ako je nadoknadivi iznos finansijskog sredstva manji od njegove knjigovodstvene vrednosti, pravno lice treba da smanji knjigovodstvenu vrednost na nadoknadivi iznos. To smanjenje predstavlјa gubitak zbog umanjenja vrednosti. Pravno lice treba odmah da prizna gubitak zbog umanjenja vrednosti finansijskog sredstva u dobitak ili gubitak.

Procenjivanja kratkoročnih potraživanja i plasmana vrši se na kraju obračunskog perioda na osnovu rizika naplativosti. Potraživanja koja nisu naplaćena do kraja obračunskog perioda procenjuju se na sledeći način:

Indirektan otpis, odnosno ispravka vrednosti potraživanja od kupaca na teret rashoda perioda preko računa ispravke vrednosti vrši se kod potraživanja od kupaca kod kojih je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana.

Indikatori verovatne nenaplativosti potraživanja su: kašnjenje kupca u izmirivanju svoje obaveze, blokada računa kupca, nad kupcem je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, prilikom usklađivanja potraživanja i obaveza, kupac ne priznaje iskazano potraživanje itd.

Direktan otpis potraživanja od kupaca na teret rashoda perioda se vrši ukoliko je nenaplativost izvesna i dokumentovana (npr: pravno lice nije uspeo sudskim putem da izvrši njihovu naplatu, potraživanje je zastarelo u skladu sa relevantnim propisima kojima se uređuje zastarelost poput ZOO, kupca je nemoguće locirati usled toga što je brisan iz nadležnog registra i sl).

Prilikom utvrđivanja indirektnog i direktnog otpisa potraživanja uzimaju se u obzir odredbe Odelјka 32 Događaji posle izveštajnog perioda.

Odluku o indirektnom otpisu, odnosno ispravci vrednosti potraživanja od kupaca preko računa ispravke vrednosti na predlog komisije za popis potraživanja i kratkoročnih plasmana donosi organ upravlјanja.

Odluku o direktnom otpisu potraživanja od kupaca na predlog komisije za popis potraživanja i kratkoročnih plasmana donosi organ upravlјanja.

Ostali složeni finansijski instrumenti

Član 29.

Složeni finansijski instrumenti koji su pod delokrugom Odelјka 12 MSFI za MSP obuhvataju:

  1. investiciju u instrumente kapitala drugog subjekta, osim nekonvertibilnih preferencijalnih akcija i običnih i preferencijalnih akcija bez obaveze ponovnog otkupa od strane emitenta (videti paragraf 11.8(d)),

  2. svop kamatne stope kojim se vraća pozitivan ili negativan tok gotovine, ili forvard obaveza za kupovinu robe ili finansijski instrument koji se može izmiriti u gotovini i koji bi, po izmirenju, mogao da ima pozitivan ili negativan tok gotovine, zato što takvi svopovi i forvardi ne ispunjavaju uslov iz paragrafa 11.9(a),

  3. opcije i forvard ugovori, zato što povraćaji imaocu nisu fiksni i uslov iz paragrafa 11.9(a) nije ispunjen,

  4. investicije u konvertibilni dug, zato što povraćaj imaocu može da varira zavisno od cene emitentovih vlasničkih akcija, a ne samo od tržišnih kamatnih stopa,

  5. potraživanja po osnovu zajma datog trećoj strani koji daje trećoj strani pravo ili obavezu ranije isplate u slučaju promene poreskih ili računovodstvenih propisa, zato što takav zajam ne ispunjava uslov iz paragrafa 11.9(c).

Kada se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza priznaju na početku, pravno lice treba da ih odmerava po fer vrednosti, što je obično cena transakcije.

Na kraju svakog izveštajnog perioda, pravno lice treba da odmerava sve finansijske instrumente pod delokrugom Odelјka 12 po fer vrednosti i da priznaje promene fer vrednosti u dobitak ili gubitak, osim sledećeg: instrumenti kapitala kojima se ne trguje javno i čija fer vrednost ne može inače da se pouzdano odmeri i ugovora povezanih sa takvim instrumentima koji će, ako se izvrše, za rezultat imati isporuku takvih instrumenata, treba da se odmeravaju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za umanjenje vrednosti.

Ako pouzdano odmeravanje fer vrednosti nije više dostupno za instrument kapitala kojim se ne trguje javno, već se on odmerava po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak, njegova fer vrednost poslednjeg dana kada je instrument mogao pouzdano da se odmeri se tretira kao nabavna vrednost instrumenta. Pravno lice treba da odmerava instrument po ovoj vrednosti umanjenoj za umanjenje vrednosti dok ne postane dostupno pouzdano merilo fer vrednosti.

Pravno lice primenjuje odredbe o hedžingu (zaštiti) i računovodstvu hedžinga u skladu sa parafrafom 12.23 MSFI za MSP, za sledeće rizike hedžinga:

  1. rizik varijabilne kamatne stope dužničkog instrumenta koji se odmerava po amortizovanoj vrednosti,

  2. rizik deviznog kursa u čvrstoj obavezi ili veoma verovatnoj predviđenoj transakciji,

  3. rizik cene robe koja se drži ili predstavlјa čvrstu obavezu ili veoma verovatnu predviđenu transakciju,

  4. rizik deviznog kursa u neto investiciji u inostrano poslovanje.

Pravno lice priznaje u ukupnom ostalom rezultatu deo promene fer vrednosti instrumenta hedžinga koja je bila efektivna u eliminisanju promene fer vrednosti ili očekivanih tokova gotovine stavke hedžinga. Pravno lice treba da prizna u dobitak ili gubitak svaki višak fer vrednosti instrumenta hedžinga preko promene fer vrednosti očekivanih tokova gotovine (što se ponekad naziva neefektivnost hedžinga). Dobitak ili gubitak po osnovu hedžinga priznati u ukupnom ostalom rezultatu treba da se reklasifikuju u dobitak ili gubitak kada se stavka hedžinga prizna u dobitak ili gubitak ili kada se završi odnos hedžinga.

Zalihe

Član 30.

Zalihe se mere po nabavnoj ceni, odnosno po ceni koštanja ili po neto tržišnoj vrednosti, u zavisnosti od toga koja je vrednost niža.

Procenjivanje zaliha materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i robe vrši se na način propisan u Odelјku 13. Zalihe.

U nabavnu vrednost zaliha uklјučuju se svi troškovi nabavke i drugi troškovi koji su nastali dovođenjem zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje.

Sopstvene usluge kod nabavke zaliha se priznaju u nabavnu vrednost najviše po tržišnoj ceni (npr: troškovi utovara i istovara u sopstvenoj režiji, prevoz i slično), dok se neuobičajeno visoki troškovi iskazuju na teret rashoda perioda u kome su nastali.

Obračun izlaza (utroška) zaliha materijala i rezervnih delova vrši se po metodi prosečne ponderisane cene.

U toku obračunskog perioda zalihe materijala i rezervnih delova evidentiraju se po nabavnim cenama.

Obračun izlaza (utroška) zaliha robe vrši se po metodi prosečne ponderisane cene.

U toku obračunskog perioda zalihe robe evidentiraju se po nabavnim cenama.

Obračun ostvarene razlike u ceni robe koja se u toku obračunskog perioda evidentira po prodajnoj ceni vrši se na kraju obračunskog perioda.

Obračun ostvarene razlike u ceni vrši se na nivou svih zaliha robe.

Procenu stepena i iznosa obezvređenja zaliha materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i robe vrši popisna komisija koju obrazuje direktor.

Gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja

Član 31.

Procenjivanje zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se po ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti, ako je niža, na način propisan u Odelјku 13 Zalihe.

Procenu stepena i iznosa obezvređenja zaliha nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i zaliha polјoprivrednih proizvoda proizvedenih kao plod sopstvenih bioloških sredstava vrši popisna komisija koju obrazuje direktor.

Zalihe polјoprivrednih proizvoda

Član 32.

Polјoprivredni proizvodi ubrani od bioloških sredstava pravna lica odmeravaju po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje u momentu ubiranja. Ovakvo odmeravanje predstavlјa nabavnu vrednost/cenu koštanja na taj datum kada se primenjuje Odelјak 13 Zalihe. Fer vrednost proizvoda se procenjuje na osnovu njegovog sadašnjeg stanja, na njegovom sadašnjem mestu, vrši je komisija koju obrazuje direktor, a overava predsednik komisije na ulaznom dokumentu (prijemnici). Obračun izlaza zaliha biološkog proizvoda vrši se po metodi prosečne ponderisane fer cene.

Umanjenje vrednosti zaliha

Član 33.

Pravno lice treba da oceni na svaki datum izveštavanja da li je zalihama umanjena vrednost. Pravno lice treba da izvrši ovu procenu poređenjem knjigovodstene vrednosti svake stavke zaliha (ili grupe sličnih stavki – videti paragraf 27.3 MFI za MSP) sa prodajnom cenom umanjenom za troškove finaliziranja i prodaje. Ako je stavki zaliha (ili grupi sličnih stavki) umanjena vrednost, pravno lice treba da smanji knjigovodstvenu vrednost zaliha (ili grupe) na njenu prodajnu cenu umanjenu za troškove finaliziranja i prodaje. Ovo smanjenje je gubitak zbog umanjenja vrednosti i priznaje se odmah u dobitak ili gubitak.

Ako je neizvodlјivo odrediti prodajnu cenu umanjenu za troškove finaliziranja i prodaje za zalihe stavku po stavku, pravno lice može da grupiše stavke zaliha koje se odnose na istu proizvodnu liniju koji imaju slične namene ili krajnje korisnike i koje se proizvode i reklamiraju u istoj geografskoj oblasti za svrhe ocene umanjenja vrednosti.

Pravno lice treba da vrši novu procenu prodajne cene umanjene za troškove finaliziranja i prodaje na svaki naredni datum izveštavanja. Kada okolnosti koje su prethodno uzrokovale umanjenje vrednosti zaliha više ne postoje ili kada postoji jasan dokaz povećanja prodajne cene umanjene za troškove finaliziranja i prodaje zbog promenjenih ekonomskih okolnosti, pravno lice treba da stornira iznos umanjenja vrednosti (storniranje je ograničeno na iznos prvobitnog gubitka zbog umanjenja vrednosti), tako da je nova knjigovodstvena vrednost manja od nabavne vrednosti i promenjene prodajne cene umanjene za troškove finaliziranja i prodaje.

Rezervisanja

Član 34.

Procenjivanje rezervisanja vrši se na način propisan Odelјkom 21 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina.

Rezervisanje će biti priznato kada:

  1. pravno lice ima obavezu na datum izveštavanja kao rezultat prošlog događaja,

  2. je verovatno da će se od pravnog lica zahtevati da prenese ekonomske koristi prilikom izmirenja i

  3. iznos obaveze se može pouzdano proceniti.

Pravno lice treba da prizna rezervisanje kao obavezu u izveštaju o finansijskoj poziciji i treba da prizna iznos rezervisanja kao rashod, osim ako drugi odelјak MSFI za MSP ne zahteva da se trošak prizna kao deo nabavne vrednosti sredstava kao što su zalihe ili nekretnine, postrojenja i oprema.

Pravno lice treba da odmerava rezervisanje po najbolјoj proceni iznosa potrebnog za izmirenje te obaveze na datum izveštavanja. Najbolјa procena je iznos koji bi neki subjekt razumno platio da izmiri obavezu na kraju izveštajnog perioda ili da je na taj datum prenese trećoj strani.

Pravno lice knjiži na teret rezervisanja samo one izdatke za koje je rezervisanje prvobitno priznato.

Pravno lice treba da proverava rezervisanja na svaki datum izveštavanja i da ih koriguje kako bi odražavale trenutnu najbolјu procenu iznosa koji bi se zahtevao za izmirenje obaveze na datum izveštavanja. Svako korigovanje prethodno priznatih iznosa treba da se priznaje u dobitak ili gubitak, osim ukoliko rezervisanje nije prvobitno priznato kao deo nabavne vrednosti sredstava (videti paragraf 21.5). Kada se rezervisanje odmerava po sadašnjoj vrednosti iznosa za koji se očekuje da se zahteva za izmirenje obaveze, realizacija diskonta treba da se prizna kao finansijski rashod u dobitku ili gubitku u periodu u kojem nastane.

Rezervisanja se vrši na teret rashoda perioda po osnovu:

  1. rezervisanja za troškove u garantnom roku,

  2. rezervisanja za sudske sporove,

  3. druga rezervisanja u skladu sa Odelјkom 21 MSFI za MSP na osnovu Odluke nadležnog organa.

Rezervisanje za troškove u garantnom roku vrši se na osnovu godišnjeg izveštaja o troškovima u garantnom roku, koji je sačinjen od strane tehničke komisije (posebno oformlјene za te potrebe od stručnih lica koja su inženjeri, tehnolozi i sl.) na osnovu relevantne tehničke, knjigovodstvene i ostale dokumentacije, dosadašnjih iskustava i budućih očekivanja i koji je usvojen od strane direktora.

Rezervisanja za sudske sporove vrše se na osnovu predloga, odnosno izveštaja pravne službe ili advokatske kancelarije, koji je sastavlјen na osnovu verodostojne dokumentacije o pokrenutom sporu, a koji je usvojen od strane direktora.

Pravno lice vrši rezervisanja u svim onim slučajevima kada vrednost tih rezervisanja nije beznačajna. Smatra se da je vrednost rezervisanja značajna ukoliko njihova kumulativno procenjena vrednost iznosi najmanje 2% poslovne imovine sa stanjem na dan bilansa stanja za obračunski period (poslovnu godinu) koja prethodi obračunskom periodu za koji se uvode rezervisanja.

Kada je efekat vremenske vrednosti novca materijalan iznos rezervisanja treba da bude sadašnja vrednost očekivanog iznosa za izmirenje obaveze. Diskontna stopa (ili stope) treba da bude stopa (ili stope) pre oporezivanja koja odražava trenutne tržišne ocene vremenske vrednosti novca. U nedostatku pouzdanijih pokazatelјa primenjuje se referentna stopa NBS kao diskontna stopa, koja je aktuelna u momentu uvođenja rezervisanja. Smatra se da je efekat vremenske vrednosti novca materijalan ukoliko se rezervisanje vrši za period koji je duži od tri poslovne godine.

Rezervisanja treba da se koriste samo za izdatke za koje su rezervisanja početno priznata.

Rezervisanja se moraju preispitati na dan svakog bilansa stanja, i to tako da odražavaju najbolјu sadašnju procenu. Nakon preispitivanja eventualno se vrši korekcija iznosa rezervisanja prema novoj proceni. Svako korigovanje prethodno priznatih iznosa se priznaje na teret rashoda odnosno u korist prihoda, osim ukoliko rezervisanje nije prvobitno priznato kao deo nabavne vrednosti sredstava. Ako se utvrdi da rezervisanje više ne zadovolјava uslove za priznavanje, ono se ukida u korist prihoda.

Rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih

Član 35.

Procenjivanje rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih vrši se na način propisan Odelјkom 28 Primanja zaposlenih.

Rezervisanja se vrši na teret rashoda perioda po osnovu:

  1. rezervisanja za otpremnine zaposlenima za tehnološki višak,

  2. rezervisanja za otpremnine zaposlenima po osnovu odlaska u penziju,

  3. rezervisanja za jubilarne nagrade zaposlenima, i

  4. rezervisanja za neiskorišćene odmore zaposlenih.

Pravno lice vrši rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih u svim onim slučajevima kada vrednost tih rezervisanja nije beznačajna. Materijalna značajnost rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih utvrđuje se u skladu sa kriterijumima, odnosno pragom značajnosti utvrđenim u članu 34. ovog Pravilnika.

Rezervisanja za otpremnine zaposlenima za tehnološki višak vrši se na osnovu unapred definisanog plana otpuštanja pravnog lica.

Rezervisanja za otpremnine zaposlenima po osnovu odlaska u penziju

Za potrebe procene rezervisanja u nedostatku pouzdanijih pokazatelјa primenjuje se referentna stopa NBS kao diskontna stopa koja je aktuelna u momentu uvođenja rezervisanja.

Pravno lice samostalno vrši sveobuhvatnu aktuarsku procenu potrebnu za izračunavanje obaveze po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju.

Nastali akturaski dobici/gubici nastali prilikom ponovne procene rezervisanja prilikom odlaska u penziju se priznaju u okviru dobitka ili gubitka, odnosno bilansa uspeha.

Prilikom obračuna rezervisanja ne uzimaju se u obzir pretpostavke mortaliteta i fluktuacije zaposlenih.

Rezervisanja za jubilarne nagrade zaposlenima

Za potrebe procene rezervisanja u nedostatku pouzdanijih pokazatelјa primenjuje se referentna stopa NBS kao diskontna stopa koja je aktuelna u momentu uvođenja rezervisanja.

Pravno lice samostalno vrši sveobuhvatnu aktuarsku procenu potrebnu za izračunavanje obaveze po osnovu jubilarnih nagrada.

Nastali akturaski dobici/gubici nastali prilikom ponovne procene rezervisanja za jubilarne nagrade se priznaju u okviru dobitka ili gubitka, odnosno bilansa uspeha.

Odloženi poreski efekti

Član 36.

Odloženi poreska sredstva i obaveze, odnosno odloženi poreski prihodi i rashodi iskazuju se u skladu sa Odelјkom 29 MSFI za MSP.

Odložena poreska sredstva utvrđuju se po osnovu:

  1. Više obračunate amortizacije po računovodstvenim propisima u odnosu na amortizaciju obračunatu po poreskim propisima, što se iskazuje kao pozitivna razlika između poreske i računovodstvene osnovice,

  2. Dugoročnih rezervisanja za otpremnine usled odlaska u penziju,

  3. Dugoročnih rezervisanja za izdate garancije i druga jemstva,

  4. Obezvređenja zaliha robe i materijala,

  5. Obezvređenja investicionih nekretnina koje se procenjuju po fer vrednosti,

  6. Obezvređenja HOV kojima se trguje,

  7. Obračunatih javnih dažbina koje nisu plaćene u tekućem poreskom periodu,

  8. Gubitaka ranijih godina koji su iskazani u poreskom bilansu i za koje se procenom utvrdi da se u budućim poreskim periodima mogu iskoristiti za smanjenje poreza na dobit,

  9. Neiskorišćenih poreskih kredita iskazanih na Obrascu PK, odnosno Obrascu PK-1, za koje se procenom utvrdi da će u budućim poreskim periodima moći da se iskoriste za smanjenje poreza na dobit,

  10. Neiskorišćenog kredita za plaćeni porez na dobit i porez po odbitku na dividende koje je nerezidentna filijala isplatila rezidentnom pravnom licu.

Odložene poreske obaveze se utvrđuju:

  1. Po osnovu više obračunate amortizacije po poreskim propisima u odnosu na amortizaciju obračunatu po računovodstvenim propisima, što se iskazuje kao pozitivna razlika između računovodstvene i poreske osnovice;

Po konačnom utvrđivanju odloženih poreskih efekata obavezno se vrši prebijanje odloženih poreskih sredstava i obaveza i u bilansu stanja se iskazuje samo neto odloženo poresko sredstvo, odnosno neto odložena poreska obaveza.

Prihodi i rashodi (poslovni, finansijski i ostali)

Član 37.

Procenjivanje pozicija bilansa uspeha, odnosno pozicija prihoda i rashoda (poslovnih, finansijskih i ostalih) vrši se na način propisan u Odelјku 5 Izveštaj o ukupnom rezultatu i bilans uspeha i Odelјku 23 Prihodi.

IV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 38.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja na oglasnoj tabli Instituta za povrtarstvo.

U Smederevskoj Palanci, 28.08.2020. godine

Predsednik Upravnog odbora


Prof. Dr Ivica Radović, s.r.