Ovaj Pravilnik stupio je na snagu 05.09.2020. godine

Na osnovu čl. 23. Statuta Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka (del.br. 246/01 od 28.02.2020), čl. 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017, 113/2017, 95/2018) i čl. 158. Zakona o zaposlenima u javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 113/2017, 95/2018, 86/2019) Upravni odbor na svojoj VII sednici dana 28.08.2020. godine doneo je

PRAVILNIK O RADU INSTITUTA ZA POVRTARSTVO SMEDEREVSKA PALANKA

OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Poslodavac zaposlenih jeste ustanova Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka, koju je osnovala Vlada Republike Srbije Odlukom o osnivanju, koja je objavlјena u Službenom glasniku RS broj 36 od 24. maja 2019. godine.

Zaposleni je fizičko lice koje obavlјa rad za poslodavca na osnovu ugovora o radu.

Angažovano lice je fizičko lice koje obavlјa rad po osnovu ugovora van radnog odnosa.

Izrazi koji se koriste u ovom Pravilniku imaju rodno neutralno značenje, koriste se jednako u odnosu na muški i ženski pol, osim ako iz smisla pojedine odredbe ne proizilazi drugačije.

Ovim pravilnikom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih, odnosno prava i obaveze po osnovu rada u Institutu za povrtarstvo Smederevska Palanka.

HIJERARHIJA OPŠTIH AKATA

Član 2.

Statut je osnovni opšti akt Instituta.

U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih primenjuje se zakon kojim se uređuje rad zaposlenih u javnim službama, odnosno zakon kojim se uređuje rad, ako zakonom o nauci i istraživanjima nije drugačije uređeno.

ORGANIZACIJA I SISTEMATIZACIJA POSLOVA

Član 3.

Zaposleni se raspoređuju na radna mesta određena Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

ZASNIVANјE RADNOG ODNOSA

Član 4.

Istraživači u naučnim, nastavnim, istraživačkim i stručnim zvanjima mogu da zasnuju radni odnos u institutu na neodređeno ili određeno vreme.

Istraživači u naučnim, istraživačkim i stručnim zvanjima raspoređuju se na odgovarajuća naučna, istraživačka i stručna radna mesta.

Sa istraživačima u naučnim, odnosno u istraživačkim zvanjima zaklјučuje se ugovor o radu, s obavezom sprovođenja ponovnog izbora (reizbora) ili unapređenja u više zvanje, u rokovima za koje se odgovarajuće naučno, odnosno istraživačko zvanje stiče, osim za zvanje naučnog savetnika.

Administrativno-tehničko i pomoćno osoblјe zasniva radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Ako lice imenovano za direktora nije zaposleno u institutu, imenovano lice zasniva radni odnos u institutu sa punim radnim vremenom, na određeno vreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad zaposlenih u javnim službama.

Ako je lice imenovano za direktora zaposleno u institutu, donosi se rešenje kojim se lice raspoređuje na obavlјanje poslova direktora.

U radni odnos može da se primi lice pod sledećim uslovima:

  1. da ima zdravstvenu (psihičku i fizičku) sposobnost za rad na poslovima koje obavlјa ako je navedena sposobnost propisana zakonom, drugim propisom, odnosno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u skladu sa zakonom;

  2. da ispunjava druge uslove za rad na radnom mestu određene zakonom, drugim propisom, odnosno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

POSTUPAK ZASNIVANјA RADNOG ODNOSA

Član 5.

Ugovor o radu zaklјučuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.

Ugovor o radu može da se zaklјuči na neodređeno ili određeno vreme.

Radni odnos zasniva se zaklјučenjem ugovora o radu koji za poslodavca potpisuje direktor.

Postupak zasnivanja radnog odnosa pokreće se odlukom direktora o pokretanju Konkursa.

Konkurs se sprovodi radi popunjavanja radnih mesta koja nisu popunjena kod poslodavca.

Konkurs se sprovodi radi prijema u radni odnos na neodređeno vreme, u skladu sa čl. 50-62. Zakona o zaposlenima u javnim službama.

Odredbe čl. 50-62. Zakona o zaposlenima u javnim službama ne primenjuju se na zasnivanje radnog odnosa istraživača.

PRAVA ZAPOSLENIH

Član 6.

Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću platu, bezbednost i zdravlјe na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.

Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom.

Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena osoba sa invaliditetom imaju pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom

OBAVEZE POSLODAVCA

Član 7.

Poslodavac je dužan da:

  1. zaposlenom za obavlјeni rad isplati platu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu;

  2. zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlјa na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;

  3. zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima o organizaciji i poslovanju i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlјa na radu;

  4. zaposlenom obezbedi obavlјanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;

  5. zatraži mišlјenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

ZABRANA DISKRIMINACIJE I UZNEMIRAVANјA

Član 8.

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredelјenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.

Probni rad

Član 9.

Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Probnom radu ne podležu pripravnici.

Radni odnos na određeno vreme

Član 10.

Ugovor o radu može da se zaklјuči na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

Poslodavac može zaklјučiti jedan ili više ugovora na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Član 11.

Izuzetno, na period duži od 24 meseca, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaklјuči:

  1. ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;

  2. za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;

  3. sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;

  4. iz drugih zakonom određenih razloga.

Pripravnici

Član 12.

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.

Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu u visini 80% zarade za rad na poslu za koji je zaklјučio ugovor i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.

Za vreme pripravničkog staža pripravnik se uvodi u posao po programu koji utvrđuje poslodavac.

RADNO VREME, RASPORED RADNOG VREMENA, DNEVNI ODMOR, PRERASPODELA RADNOG VREMENA, RAD U SMENAMA I NOĆNI RAD

Član 13.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedelјno.

Raspored, početak i završetak radnog vremena utvrđuje poslodavac.

Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlјa poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavlјaju, u skladu sa zakonom.

Zaposleni je dužan da poštuje radno vreme kod poslodavca.

Član 14.

Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlјa od kuće.

Član 15.

Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlјa poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavlјaju, u skladu sa zakonom.

Član 16.

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u dalјem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedelјno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uklјučujući i prekovremeni rad.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Član 17.

Ako je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedelјama, već se utvrđuje kao prosečno nedelјno radno vreme na mesečnom nivou.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolјe korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena zaposlenog vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedelјno.

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Član 18.

Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelјa.

Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlјa u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena.

Ako je rad organizovan u smenama koje uklјučuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelјe noću.

Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelјe, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Član 19.

Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora u toku dnevnog rada uračunava se u radno vreme.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvolјava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

Član 20.

Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa.

Zaposleni koji radi u preraspodeli radnog vremena ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova.

Član 21.

Zaposleni ima pravo na nedelјni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme dnevnog odmora.

Zaposleni koji zbog obavlјanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u prethodnog stavu, ima pravo na nedelјni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

GODIŠNјI ODMOR

Član 22.

Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora može se zameniti novčanom naknadom jedino u slučaju prestanka radnog odnosa.

Godišnji odmor se koristi jednokratno ili u više delova. Ako se godišnji odmor koristi u više delova, prvi deo se koristi u trajanju od najmanje deset radnih dana neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora u zavisnosti od potrebe posla, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora se zaposlenom dostavlјa 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, poslodavac rešenje može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može da izmeni vreme korišćenja godišnjeg odmora najkasnije 5 radnih dana pre dana određenog za početak korišćenja.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po sledećim osnovima:

  1. Po osnovu doprinosa na radu direktor ima pravo da odredi do 3 radna dana,

  2. Po osnovu uslova rada:

  3. Za poslove sa povećanim rizikom 3 radna dana,

  4. Po osnovu stručne spreme:

  5. ako je koeficijent posla do 5,20 onda 1 radni dan,

  6. ako je koeficijent posla od 5,21 do 7,20 onda 2 radna dana,

  7. ako je koeficijent posla od 7,21 do 9,20 onda 3 radna dana,

  8. ako je koeficijent posla veći od 9,21 onda 4 radna dana.

  9. Po osnovu radnog iskustva:

  10. Ako je staž osiguranja od 5 do 10 godina uvećava se 1 radni dan,

  11. Ako je staž osiguranja od 10 godina do 15 godina uvećava se 2 radna dana,

  12. Ako je staž osiguranja od 15 godina do 20 godina uvećava se 3 radna dana,

  13. Ako je staž osiguranja više od 20 godina uvećava se 4 radna dana.

  14. Samohranom roditelјu sa detetom do 14 godina starosti 2 radna dana,

  15. Roditelјu koji ima troje ili više dece 1 radni dan za svako dete do 14 godina starosti.

Najduže trajanje godišnjeg odmora je 35 radnih dana.

Praznici koji su neradni dani, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

PLAĆENO ODSUSTVO

Član 23.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju:

  1. Sklapanja braka tri radna dana,

  2. Porođaja supruge tri radna dana,

  3. Teže bolesti člana uže porodice tri radna dana,

Zaposleni ima još i pravo na plaćeno odsustvo, čije trajanje se ne uračunava u ukupno trajanje u kalendarskoj godini:

  1. Pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice,

  2. Dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovolјnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Članovima uže porodice člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelјi, usvojilac, usvojenik i staratelј.

Istraživaču u naučnom zvanju posle provedenih pet godina rada u institutu može se odobriti plaćeno odsustvo u trajanju do jedne godine radi stručnog i naučnog usavršavanja u inostranstvu ili pisanja monografije.

NEPLAĆENO ODSUSTVO

Član 24.

U pogledu neplaćenog odsustva na sva prava i obaveze primenjuje se zakonski režim o njihovom mirovanju.

Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).

MIROVANјE ROKOVA ZA IZBOR U ZVANјA

Član 25.

U vreme porodilјskog odsustva, bolovanja dužeg od tri meseca, obavlјanja javne funkcije, stručnog usavršavanja, kao i u drugim slučajevima kada istraživač iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da se bavi naučnoistraživačkim radom, na zahtev istraživača rokovi za izbor u više zvanje miruju i neće se uračunavati u rok za izbor, odnosno reizbor.

PLATA

Član 26.

Osnovna plata određuje se za radno mesto za koje je zaposleni zaklјučio ugovor o radu, odnosno na koje je premešten u skladu sa zakonom.

Ako je ugovorom o radu određeno da zaposleni obavlјa poslove više radnih mesta, osnovna plata određuje se za svako radno mesto srazmerno vremenu provedenom na radu na tom radnom mestu.

Osnovna plata određuje se množenjem osnovice sa koeficijentom za obračun plate, za period od mesec dana.

Član 27.

Odredbe ovog pravilnika o plati primenjuju se do sticanja uslova za primenu odredbi Zakona o zaposlenima u javnim službama o Katalogu radnih mesta, odnosno do početka primene odredbi Zakona o nauci i istraživanjima o institucionalnom finansiranju.

Zbog izvršenja ugovorne obaveze isplate naknade za rad istraživača u bruto iznosu, a koji je određen i isplaćen od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i činjenice da je iznos ove naknade viši od plate obračunate po Pravilniku o radu, izvršiće se uvećanje neto obračunatih mesečnih plata po Pravilniku o radu zaposlenih istraživača, posebnom odlukom koju donosi direktor.

Uvećanje i doplata po Odluci iz prethodnog stava vršiće se u tekućem mesecu po doznačenim sredstvima za prethodni mesec. Iznos neto uvećanja za pun fond časova rada u mesecu koriguje se u slučaju promene vrednosti navršenih godina staža minulog rada zaposlenog istraživača.

Član 28.

Osnovna plata određuje se računskom operacijom OP = O * (OK + DK). Upotreblјeni simboli imaju sledeće značenje: O za osnovicu, OK za osnovni koeficijent, DK za dodatni koeficijent, OP za osnovnu platu.

Osnovica se određuje odlukom direktora.

Koeficijent izražava vrednost svih zahteva za obavlјanje poslova radnog mesta.

Nivo kvalifikacije

Naziv radnog mesta

Osnovni koeficijent

1 nivo

PK radnik

4,9

3 nivo

kv radnik, portir - domar

5,6

4 nivo

Finansijsko-računovodstveni referent,

vozač - kurir – magacioner,

tehnički saradnik - laborant

6,3

6 nivo

Komercijalista

7,2

6 nivo

Rukovodilac sistema kvaliteta

8,7

7 nivo

Komercijalista,

Pravnik,

Biblotekar-prevodilac,

Istraživač-pripravnik,

Savetnik za ratarstvo i povrtarstvo

8,2

7 nivo

Šef računovodstva

9,4

7 nivo

Stručni saradnik

8,8

7 nivo

Istraživač-saradnik,

viši stručni saradnik

9,2

8 nivo

Stručni savetnik

9,5

8 nivo

Doktor nauka istraživač-saradnik, bez naučnog zvanja

9,8

8 nivo

Naučni saradnik

10,7

Viši naučni saradnik

11,5

Naučni savetnik

12,3

Pored osnovnog koeficijenta utvrđuje se dodatni koeficijent u zavisnosti od složenosti poslova rukovođenja i koordiniranja:

Posao

dodatni koeficijent

Pomoćnik direktora

2,50

Rukovodilac odelјenja,

Rukovodilac naučnoistraživačkog rada

1,50

Službenik za javne nabavke

1,00

Poslovi zaštite od požara,

Magacioner,

Rukovodilac službe,

Predsednik sindikalne organizacije

0,50

Poslovi vojne odbrane

0,20

Dodatni koeficijent za posao direktora utvrđuje Upravni odbor.

U Institutu se organizuju uže organizacione jedinice - službe: komercijalna služba, služba pakovanja semena, služba poslova u zaštićenom prostoru, portirsko-domarska služba, služba održavanja mašina i opreme.

Član 29.

Plata za tekući mesec isplaćuje se najkasnije do kraja narednog meseca.

Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.

Obračun na osnovu koga je isplaćena zarada, odnosno naknada zarade u celosti može se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.

Na osnovu pravnosnažne odluke suda i u slučajevima utvrđenim zakonom poslodavac može zaposlenom da obustavi od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije određeno.

Ako je ugovorom o radu određeno da zaposleni obavlјa poslove više radnih mesta, osnovna plata određuje se za svako radno mesto srazmerno vremenu provedenom na radu na tom radnom mestu.

UVEĆANA PLATA

Član 30.

Zaposleni ima pravo na uvećanu platu u sledećim slučajevima:

  1. 0,5% od osnovice po osnovu minulog rada,

  2. 0,5% od osnovice po osnovu radnog iskustva za svaku punu godinu staža osiguranja umanjeno za staž u radnom odnosu kod trenutnog poslodavca i poslodavca prethodnika (statusne promene),

  3. 110% od osnovice za rad na dan praznika koji je neradan dan,

  4. 26% od osnovice za rad noću ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade u koeficijentu,

  5. 26% od osnovice za prekovremeni rad,

Za rad po pozivu zaposleni ostvaruje pravo na uvećanu platu u skladu sa pravilom o radu u smenama, ako se rad po pozivu obavlјa van redovnog radnog vremena zaposlenog.

Član 31.

Zaposleni ostvaruje pravo na uvećanje plate po osnovu postignute radne uspešnosti iznad očekivane za poslove njegovog radnog mesta, koje može da iznosi do 30% njegove osnovne plate.

Odluku o uvećanju plate po osnovu postignute radne uspešnosti donosi direktor, na predlog rukovodioca organizacione jedinice u kojoj zaposleni obavlјa poslove.

NAKNADA PLATE

Član 32.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, u skladu sa ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

  1. najmanje u visini 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;

  2. u visini 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Za vreme porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta u skladu sa zakonom, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Član 33.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate najmanje u visini 60% prosečne plate u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu plate.

Član 34.

Institut može zaposlenog angažovati uz njegovu saglasnost, van radnog vremena, na projektima od opšteg interesa koje finansiraju domaće i međunarodne institucije i za koje se zahteva namensko pravdanje utrošenih sredstava.

Zaposleni koji je angažovan na način naveden u stavu 1. ostvaruje naknadu po ugovoru o autorskom delu, pri čemu je visina naknade određena sredstvima dodelјenim za te namene.

Odluku o podnošenju predloga projekta, zaklјučivanju ugovora i angažovanju zaposlenih van radnog vremena donosi direktor u saradnji sa Kolegijumom na osnovu sledećih kriterijuma:

postojanje opšteg interesa za Institut, da ugovoreni posao ne ugrožava rad zaposlenog na izvršavanju redovnih radnih obaveza. NAKNADA TROŠKOVA

Član 35.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom autobuskom saobraćaju, ako mu je mesto rada u sedištu poslodavca. Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaklјučenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaklјučenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlјi od 8 do 24 časa u visini koja se određuje posebnom odlukom, ako mu je mesto rada u sedištu poslodavca.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu u visini utvrđenoj posebnim propisima.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za smeštaj i ishranu za rad na službenom putu, u vremenu preko 24 časa, ako mu je mesto rada u sedištu poslodavca.

Zaposleni ima pravo na naknadu za korišćenje sopstvenog vozila u službene svrhe, po odobrenju i nalogu poslodavca, u visini koja se određuje posebnom odlukom.

Zaposleni ima pravo na naknadu za ishranu u toku rada čiju visinu određuje direktor.

Zaposleni ima pravo na naknadu za regres za korišćenje godišnjeg odmora, čiju visinu određuje direktor.

DRUGA PRIMANјA

Član 36.

Poslodavac je dužan da isplati:

  1. zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, u visini određenoj važećim propisima;

  2. zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;

  3. zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolјenja.

Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Poslodavac može zaposlenom da isplati:

  1. jubilarnu nagradu,

  2. solidarnu pomoć.

Članovima uže porodice, u smislu ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

Članovi uže porodice ostvaruju pravo na isplatu iz stava 1. tačka 2. ovog člana ukoliko istu naknadu nisu ostvarili kod svog poslodavca.

Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovolјno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilјu sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.

Otpremnina zaposlenog koji je utvrđen viškom zaposlenih

Član 37.

Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa u slučaju rešavanja viška zaposlenih isplati otpremninu kao meru materijalne naknade i privremenog obezbeđenja njega i njegove porodice nastale zbog prestanka radnog odnosa i privremene nezaposlenosti.

Visina otpremnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini zbira trećine prosečne plate zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod svih poslodavaca određenih zakonom o sistemu plata u javnom sektoru.

Otpremnina se isplaćuje pre prestanka radnog odnosa zaposlenog.

Otpremnina zaposlenog kome prestaje radni odnos usled racionalizacije i optimizacije

Član 38.

Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa usled racionalizacije i optimizacije, utvrdi pravo na otpremninu koja se isplaćuje iz sredstava obezbeđenih u budžetu osnivača.

Visina otpremnine utvrđuje se odlukom osnivača o racionalizaciji i optimizaciji najmanje u visini otpremnine zaposlenog koji je utvrđen viškom zaposlenih.

IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA

Član 39.

Izmena ugovorenih uslova rada vrši se po postupku predviđenom za zaklјučenje ugovora o radu u slučajevima koji su predviđeni zakonom o radu:

  1. radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;

  2. radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona o radu;

  3. radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. zakona o radu;

  4. ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz Programa rešavanja viška zaposlenih koje se odnose na mere za zapošlјavanje;

  5. radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa zakonom o radu;

  6. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

U slučaju iz tačke 1. i 2. zaposleni je dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je trajno ili privremeno premešten u istom ili drugom mestu rada, pod uslovima i na način određen zakonom, odnosno opštim aktom.

PREMEŠTAJ ZAPOSLENOG

Član 40.

U slučaju elementarnih nepogoda, više sile ili drugih nepredvidivih okolnosti koje dovode do ugrožavanja zdravlјa, bezbednosti ili onemogućavanja obavlјanja usluga, zaposleni je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca bez izmene ugovorenih uslova rada, radi na radnom mestu koje ne odgovara njegovoj vrsti i stepenu stručne spreme, ako ispunjava uslove za njihovo obavlјanje, dok traju te okolnosti, ako nije moguće obezbediti obavlјanje poslova javne službe na drugačiji način.

Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa ugovora u smislu, najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.

Zaposleni zadržava prava koja proizlaze iz njegovog radnog mesta ako su za njega povolјnija.

O privremenom i trajnom premeštaju zaposlenog donosi se rešenje o premeštaju kojim se određuje radno mesto i poslovi na koje se zaposleni premešta, odnosno mesto rada i koje po sili zakona zamenjuje odgovarajuće odredbe ugovora o radu.

EVIDENCIJE DOLASKA NA POSAO I ODLASKA SA POSLA

Član 41.

Evidenciju dolaska na posao i odlaska sa posla zaposlenih vodi poslodavac radi ostvarivanja prava i utvrđivanja odgovornosti zaposlenih po osnovu prisustva na radu.

PERSONALNI DOSIJE

Član 42.

Poslodavac vodi personalni dosije za svakog zaposlenog.

Personalni dosije sadrži dokumenta koja su u skladu sa zakonom i drugim propisom od značaja za zasnivanje radnog odnosa i ostvarivanje prava i utvrđivanje odgovornosti zaposlenog i koja u toku trajanja radnog odnosa donosi ili pribavlјa poslodavac, odnosno dostavlјa zaposleni.

Tokom postupanja sa dokumentima i obrade podataka iz personalnog dosijea poslodavac postupa tako da se obezbeđuju zaštita podataka o ličnosti, uklјučujući zaštitu od neovlašćene ili nezakonite obrade, kao i od slučajnog gubitka, uništenja ili oštećenja.

OBAVEZE ZAPOSLENIH

Član 43.

Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa zakonom, opštim aktima, pravilima struke i kodeksom ponašanja.

Zaposleni je odgovoran za zakonitost, stručnost i delotvornost svog rada.

Zaposleni odgovara poslodavcu za posledice svog rada, nedostatke učinka i donošenje odluka, kao i za kvalitet, blagovremenost i efikasnost u obavlјanju poslova.

Zaposleni, odnosno lice angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa je dužan da izvrši nalog rukovodioca koji je dat u okviru ovlašćenja koja proizlaze iz propisa ili pravila struke, odnosno iz opisa poslova koje zaposleni obavlјaju na svom radnom mestu.

Ako zaposleni, odnosno lice angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa smatra da je nalog suprotan propisima ili pravilima struke, dužan je da o tome obavesti rukovodioca.

Ako rukovodilac ponovi nalog iz stava 4. ovog člana u pismenom obliku uz obrazloženje, zaposleni, odnosno lice angažovano po osnovu ugovora van radnog odnosa je dužan da ga izvrši i o tome pismeno obavesti direktora, odnosno organ kojem direktor odgovara za svoj rad, ako je direktor izdao pismeni nalog.

Dodatno opterećenje na poslu

Član 44.

Zaposleni je dužan da u skladu sa opštim aktom, u okviru redovnog radnog vremena, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, odnosno dodatno veći obim posla svog radnog mesta, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog zaposlenog ili u slučaju da na određenom radnom mestu nije zaposleno nijedno lice, najduže do 30 radnih dana u periodu od dvanaest meseci.

ODGOVORNOST ZAPOSLENIH ZA LAKŠE POVREDE OBAVEZA IZ RADNOG ODNOSA

Član 45.

Zaposleni je odgovoran za lakše povrede obaveza iz radnog odnosa. Lakšim povredama u skladu sa opštim aktom smatra se:

  1. učestalo zakašnjavanje, neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili učestali raniji odlazak s rada;

  2. nesavesno čuvanje službenih spisa ili podataka bez nastupanja štetnih posledica;

  3. neopravdan izostanak s rada jedan radni dan;

  4. neopravdano neobaveštavanje neposrednog rukovodioca o razlozima sprečenosti za dolazak na rad u roku od 24 sata od nastanka razloga;

  5. povreda pravila struke, odnosno akta o radnoj disciplini u javnoj službi koja nije obuhvaćena nekom od težih povreda obaveza iz radnog odnosa predviđenih u skladu sa zakonom;

  6. druge lakše povrede obaveza iz radnog odnosa utvrđene zakonom kojim se uređuje rad javne službe, odnosno opštim aktom.

Za lakše povrede poslodavac može zaposlenom da izrekne jednu od sledećih mera:

  1. opomenu;

  2. umanjenje plate do 10% njegove osnovne plate za mesec u kome je doneta mera, u trajanju od jednog meseca, koje se izvršava obustavom od plate, odnosno naknade plate.

Poslodavac je dužan da omogući zaposlenom da se izjasni o lakšoj povredi obaveze iz radnog odnosa pre izricanja mere za lakšu povredu, odnosno da razmotri mišlјenje sindikata čiji je zaposleni član koje je zaposleni dostavio uz izjašnjenje.

Izricanje mera za lakše povrede obaveze iz radnog odnosa zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za učinjene povrede, odnosno u roku od šest meseci od dana učinjene povrede.

ODGOVORNOST ZAPOSLENIH ZA TEŽE POVREDE RADNIH OBAVEZA

Član 46.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini težu povredu obaveza iz radnog odnosa, odnosno povredu radne discipline i to ako:

  1. neopravdano odbije izvršenje naloga neposrednog rukovodioca ili drugog ovlašćenog lica poslodavca mimo uslova određenih zakonom;

  2. uništava, oštećuje, skriva ili iznosi evidencije i druge službene spise, odnosno obrasce javne isprave ili javne isprave;

  3. nezakonito, nenamensko, neodgovorno ili necelishodno koristi i raspolaže finansijskim i drugim sredstvima i opremom poslodavca;

  4. zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;

  5. nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršava poslove svog radnog mesta ili naloge rukovodioca;

  6. ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu čime ugrožava svoju bezbednost i zdravlјe na radu ili bezbednost i zdravlјe korisnika usluga;

  7. obavlјa dodatni rad suprotno zabrani poslodavca koja je data u skladu sa zakonom;

  8. sprečava i ometa korisnike usluga i stranaka u ostvarivanju njihovih prava i na pravu zasnovanih interesa;

  9. traži ili prima poklone, usluge ili bilo kakvu korist za sebe ili povezana lica ili koristi rad kod poslodavca da bi uticao na ostvarivanje svojih prava ili prava povezanih lica mimo odredaba ovog zakona;

  10. je osnivač, odnosno ima vlasništvo ili udeo privrednog društva, javne službe ili se bavi preduzetništvom suprotno zakonu;

  11. odbija da pređe na radno mesto na koje je premešten ili neopravdano odbija da obavlјa poslove tog radnog mesta u slučajevima kada nije potrebna saglasnost zaposlenog;

  12. vrši nezakonit rad ili propušta da izvrši radnje za koje je dužan da preduzme radi sprečavanja nezakonitosti ili štete;

  13. saopštava poverlјive podatke i informacije o korisnicima usluga poslodavca suprotno zakonu;

  14. koristi prava iz radnog odnosa suprotno zakonu radi ostvarivanja za sebe ili drugog materijalne ili druge koristi;

  15. nezakonitim postupanjem povređuje prava drugih zaposlenih;

  16. nedolično, nasilnički ili uvredlјivo se ponaša prema korisnicima usluga ili zaposlenima;

  17. neopravdano izostane s rada najmanje tri uzastopna radna dana;

  18. u roku od šest meseci izvrši najmanje dve lakše povrede obaveza iz radnog odnosa utvrđene rešenjem kojim je izrečena odgovarajuća mera;

  19. ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada;

  20. ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

  21. zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola i drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavlјanje posla;

  22. ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;

  23. ako odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti u skladu sa zakonom;

  24. vrši druge teže povrede radne obaveze utvrđene zakonom kojim se uređuje rad javne službe, odnosno opštim aktom.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Član 47.

Radni odnos može da prestane sporazumom, nezavisno od volјe zaposlenog i poslodavca po sili zakona, otkazom koji daje zaposleni ili otkazom koji daje poslodavac, na zahtev roditelјa ili staratelјa zaposlenog mlađeg od 18 godina života .

PRESTANAK RADNOG ODNOSA SPORAZUMOM

Član 48.

Poslodavac i zaposleni mogu da zaklјuče pismeni sporazum o prestanku radnog odnosa u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada, kojim se određuje i dan kada prestaje radni odnos.

Pismenim sporazumom ne može da prestane radni odnos direktoru.

Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO SILI ZAKONA

Član 49.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volјe i volјe poslodavca (po sili zakona):

  1. kada navrši 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja (navršenje radnog veka);

  2. ako ne položi poseban stručni ispit koji je uslov za rad na radnom mestu – istekom poslednjeg dana roka u kojem je zaposleni prema uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje rad javne službe dužan da položi stručni ispit;

  3. istekom mandata direktora koji nije imenovan iz reda zaposlenih – istekom poslednjeg dana mandata;

  4. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavlјanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

  5. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlјa određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavlјanje drugih poslova – danom dostavlјanja pravnosnažne odluke;

  6. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne;

  7. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere;

  8. ako se donese konačna odluka o oduzimanju zvanja, danom konačnosti odluke, licu kome je oduzeto zvanje, a koje nije moguće rasporediti na upražnjeno radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, prestaje mu radni odnos u institutu;

  9. ako istraživač u zvanju naučnog saradnika i višeg naučnog saradnika ne bude reizabran u odgovarajuće zvanje, raspoređuje se na upražnjeno radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a ako takvog radnog mesta nema, istraživaču prestaje radni odnos u institutu;

  10. u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Upravni odbor donosi rešenje o prestanku radnog odnosa direktora po sili zakona i dostavlјa ga nadležnom organu radi donošenja rešenja o prestanku obavlјanja dužnosti.

Istraživaču u institutu radni odnos prestaje po sili zakona kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Istraživaču iz prethodnog stava ovog člana može se produžiti radni odnos ugovorom sa institutom na određeno vreme u trajanju do pet godina, ako ima najmanje 20 godina radnog iskustva u naučnoistraživačkoj delatnosti, pet godina rada u tom institutu i ako je nakon sticanja zvanja naučni savetnik ispunio uslove koji su potrebni za sticanje naučnog zvanja naučni savetnik.

Odluku o produženju radnog odnosa istraživača iz prethodnog stava ovog člana donosi direktor instituta, a odluku o produžetku radnog odnosa istraživača koji je na dužnosti direktora instituta donosi upravni odbor instituta. Odluka se donosi na predlog naučnog veća i pribavlјeno pozitivno mišlјenje nadležnog matičnog naučnog odbora.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA OTKAZOM OD STRANE POSLODAVCA

Član 50.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:

  1. ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavlјanje poslova na kojima radi;

  2. ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

  3. ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u skladu sa pravilima o odgovornosti zaposlenih za teže povrede radnih obaveza.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Član 51.

Zaposlenom na neodređeno vreme može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to:

  1. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavlјanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;

  2. ako se usled racionalizacije i optimizacije rada javnih službi na osnovu odluke osnivača utvrdi obaveza smanjenja broja zaposlenih kod poslodavca ili prestanak rada poslodavca;

  3. ako odbije zaklјučenje aneksa ugovora o radu u smislu zakona kojim se uređuje oblast rada.

Član 52.

Poslodavac može, ako postoje olakšavajuće okolnosti, da umesto otkaza zaposlenom izrekne jednu od sledećih mera:

  1. opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da poslodavac može da zaposlenom otkaže ugovor o radu bez ponovnog upozorenja u skladu sa zakonom, ako u narednom roku od šest meseci učini istu težu povredu obaveze iz radnog odnosa;

  2. umanjenje plate do 10% njegove osnovne plate za mesec u kome je doneta mera, u trajanju od jednog meseca, koje se izvršava obustavom od plate, odnosno naknade plate.

Za vreme trudnoće, porodilјskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Zaposlenom iz prethodnog stava rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

OSTALO

Član 53.

Zaposleni i angažovana lica dužni su da postupaju u skladu sa propisima, pravilima struke, nepristrasno, politički neutralno i na način kojim se omogućava zaštita i ostvarivanje prava građana i pravnih lica, čime se ne nanosi šteta drugim licima i javnom interesu.

Informacije o radu zaposlenih i angažovanih lica dostupne su javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja, uz isklјučenja i ograničenja pristupa informacijama koja su određena ovim zakonom.

NAKNADA ŠTETE

Član 54.

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.

Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu Poslodavcu pokreće direktor Instituta po prijemu pismene prijave ili saznanja za prouzrokovanu štetu.

Postojanje štete koju je zaposleni prouzrokovao poslodavcu na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, okolnosti pod kojima je nastala, njenu visinu, ko je štetu prouzrokovao i način naknade štete, utvrđuje poslodavac u postupku koji sprovodi stalna komisija od najmanje tri člana koju obrazuje direktor Instituta.

O sprovedenom postupku sačinjava se zapisnik i utvrđuje stepen krivice zaposlenog i visina štete, na osnovu koga direktor Instituta donosi rešenje o odgovornosti zaposlenog ili o oslobađanju od odgovornosti.

SINDIKAT ZAPOSLENIH

Član 55.

Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaklјučivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.

Poslodavac je dužan da sindikatu koji okuplјa zaposlene kod poslodavca obezbedi tehničko-prostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, kao i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavlјanje sindikalnih aktivnosti.

Sindikat ima pravo da bude obavešten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 56.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja na oglasnoj tabli poslodavca.

Do donošenja odluke Upravnog odbora iz čl. 28. kojom će biti utvrđen dodatni koeficijent za posao direktora, primenjivaće se postojeći koeficijent iz Pravilnika o radu (del.br. 1515/01 od 23.10.2012, 742/01 od 30.04.2013, 1330/01 od 24.09.2014, 1472/01 od 31.10.2016, 129/01 od 29.01.2018).

U Smederevskoj Palanci, 28.08.2020. godine

Predsednik Upravnog odbora


Prof. Dr Ivica Radović, s.r.